Page 8 - YU ROCK enciklopedija 1960-2006

Uz dopunjeno izdanje
l dalje se ozbiljno zezam
Ako ovu knjigu listate redom (što se enciklopedijama ovakvog tipa retko
dešava) na prethodne dve strane mogli ste da pročitate tekst koji sam krajem
1997. godine napisao povodom izlaska "Ilustrovane YU Rock enciklopedije
1960 - 1997". Dok sam tokom devedesetih, radeći na knjizi pri lično otežano
p'rikupljao informacije, nisam mogao ni da sanjam da će nam početak XXI
veka doneti tako lake komunikacije kao što su internet, e-mail. SMS. l da će
kulturne granice kod pristojnih i pametnih ljudi na prostoru bivše Jugoslavije
temeljno biti srušene. Po izlasku knjige, najednom su počele da kuljaju nove
i stare priče pa je prvo izdanje septembra 2001. godine u dopunjenoj formi
poraslo u "Ilustrovana Ex YU Rock enciklopedija 1960- 2000". Obe verzije
knjige su naišle na vrlo lep prijem kod publike različitih generacija. Tokom ovih
godina sam dobio na stotine e-mail poruka poznatih i nepoznatih čitalaca sa
ovih prostora ali i iz širokog sveta. U tim, često emotivnim pismima sam na~o
brojne korisne sugestije i ispravke na osnovu kojih sam mnogo lakše gradio
tkivo ove knjige. Na brojnim promocija ma imao sam prilike da se sretnem sa
mladim i radoznalim ljudima koji su, kao po pravilu, govorili da im je enciklo-
pedija pomogla da otkriju dobru staru muziku za koju nisu ni znali da postoji.
Posebno sam ponosan što je promocija knjige u Sarajevu, maja 1998. godine,
bila prvo predstavljanje jedne beogradske knjige posle rata. Iskreno me dirnulo
kada su se 2002. godine, na promociji dopunjenog izdanja u istom gradu,
pojavili Bodo Kovačević i Sinan Alimanović iz Indexa. A februara 2000. godine,
u Zagrebu, u klubu ''Tvornica N na aukciji rariteta u okviru disko marketa, otkrio
sam da se prvo izdanje enciklopedije sasvim dobro kotira. O knjizi se dosta
pisalo, o čemu svedoče izvodi iz prikaza na koricama, a meni su se posebno
dopale duhovite opaske kolege Gorana Tarlaća objavljene u listu "Reporter"
avgusta 2001 . godine:
"Kako drugačije saznati imena ploča grupe Hari Mata Hari Ua te volim najvi-
še na svijetu - 'SB, Volio bih da te ne volim - '89, Strah me da te volim - '90,Ja
nemam snage da te volim - '97) ili Zlatka Manojlovića (Zlatko i njegove gitare
- '80, Zlatko - '82, Zlatko - '86, Zlatko- '95, Vox - '96, Zlatko- '97, Vox - '98).
Odakle saznati da je Đorđu Marjanoviću pisala Jovanka Broz lično ("Izvinite,
Đorđe, ali nisam u mogućnosti da dođem na vaš koncert"); da je Dragoš Kala-
jić s Jovanom Ćirilovim 1985. pevao pomoćne vokale na debi albumu Plavog
Orkestra, da je atletičar Zdravko Čolić sto metara istračao za 11,3 sekundi, da
je Satan Panonski imao običaj da uoči koncerta kosu opere u klozetskoj šalji a
onda je suši na prozoru ekspres voza .. N.
.
A ja se, kako je to svojevremeno rekao Drago Mlinarec, i dalje ozbiljno
zezam. Putujem, dopisujem, sakupljam, zapitkujem, slušam i obilazim festivale.
Tako je došlo i do ovog, drugog dopunjenog izdanja. l u njemu se nalaze neke
nove enciklopedijske jedinice, kvalitetnije i raznovrsnije fotografije, deo biogra-
fija sam napisao detaljnije, a propusti su, nadam se, u najvećoj meri ispravljeni.
Žao mi je što, pored najbolje volje, nisam uspeo da sastavim detaljan spi-
sak diskova koje je Jadranka Stojaković objavila u Japanu i diskografiju Zlatka
Manoj lovića u Nemačkoj, ali ni internet nije savršen. Pred kraj knjige dodao
sam poglavlje sa sastavima sa prostora bivše Jugoslavije koji su afirmaciju stekli
posle 1991 . godine. Pomalo ironično sam ga nazvao "Svet" samo zato što nam
odavde iz Srbije trebaju vize za zemlje koje pokrivaju 90% planete. Napravio
sam veoma sužen izbor tih grupa rukovodeći se ličnim ukusom i činjenicom
da su svojom muzikom prerasli lokalne okvire.
U realizaciji dopunjenih izdanja značajno su mi pomogli: Željko Milović,
Hrvoje Horvat, Amir Misirlić, Igor Bigor, Goran Tarlać, Maha i Darko Budna. U
kompleti ranju informacija o sastavima koji su delovali šezdesetih godina nese-
bičnu pomoć pružio je beogradski diskofil Vladimir Spičanović. Na istu temu
i
dragocena je bila knjiga Siniše Škarice NPriča s stočne strane (1956. - 1970.)" i
muzejska foto arhiva koju su mi ustupili on i Drago Mlinarec. Brojne informaci-
je o rock aktuelnostima redovno su stizale od Damira Rajtenbaha, neumornog
internet surfera iz Novog Sada. Posebnu zahvalnost dugujem kolegi Ivanu lvač­
koviću jer je dobrim idejama i angažovanjem razrešio naslovnu stranu knjige
koja je u vašim rukama. A najgori deo posla, sastavljanje indeksa koji sadrži
preko 3 000 imena, vredno i gunđajući je uradila moja Milica Janjatović.
Petar Janjatović
U Beogradu, januara 2007. godine